Lapis Histriae 2013 – finale

Na 8. Međunarodni književni natječaj za kratku priču Lapis Histriae 2013 s temom Bolji život? pristiglo je ove godine 160 radova na hrvatskom, srpskom, slovenskom, talijanskom i bosanskom jeziku. U ponedjeljak, 13. svibnja, u uredništvu riječke nakladničke kuće EDIT, žiri u sastavu: Daša Drndić, Marcello Potocco i Elis Deghenghi Olujić, izabrao je 6 kratkih priča za finale natječaja. To su: La confessione Rosanne Bubola (Buje), Bar jednu, ako ne i dvije Željka Ljubića (Varaždin), Stručnjak za pakiranje Koraljke Meštrović (Zagreb), Bolji otrov Natalije Miletić (Sisak), Bolji život Sanje Nikolić (Beograd) i Gracija od čempresa Želimira Periša (Zadar). Pobjednik će biti proglašen u petak, 31. 5. na Forumu Tomizza u Umagu. Nagrađeni autor dobiva 1.050 eura (8.000,00 kuna donira umaška tvrtka SIPRO d.o.o.) i artefakt kipara Ljube de Karine.

Osim ovih tekstova, za knjigu Lapis Histriae 2013 koja će biti objavljena krajem godine u izdanju Gradske knjižnice Umag odabrano je još sljedećih šest priča: Opstanak Velimira Grgića (Zagreb), Presuda u kontekstu Slaviše Obradovića (Prijedor), A miglor vita Laure Marchig (Rijeka), Marula posle hunte Branislave Sovilj (Beograd), Evropsko nepce u perestrojci Sabine Alispahić (Novi Sad), Kratka zgodovina branja v predmestju Mihe Mazzinija (Ljubljana).

link

Temelji literature

Što drugo učiniti nego staviti glavu u literaturu

zauvek to učiniti

zauvek ostati sa glavom u literaturi

jer danas više nemate kud

literatura je kuća i medijum

sve ostalo su mediji

osetiti egzistencijalni nemir

sa ludilom svih stvari na zemlji

i nepouzdanost temelja

nepouzdanost temelja svega što nam je ostavljeno

i namenjeno

jer temelji nisu nešto čvrsto

već paperjasto

što se stalno i nepravilnim razmacima

otvara našim vijugavim i nesigurnim koracima

koji ne znaju kuda do kraja

kuda se naime kreću

 

Sanja Nikolic

 

 

Uskrs

Crni praznični anđeli

ulaze mi u sobu

šire svoje kupinaste oči

i vodena krila dok u letu poskakuju i

po zidovima koje je sagradio čovek

koji nije bio čak ni toliko čist,

muve se mole

sa prljavim anđelima meni nije dovoljno

ja želim ameriku ponovo

udisati vazduh po

tremovima veličine neba koje prekrivaju

posmatrati bez sumnje

otpustiti nedoumice

pre svega nedoumice

na tim tremovima, zelenim i stamenim

gde stražari

paprat

sa bodljikavim očima povrh tela

voleću šušteće latice svega što tamo cveta

latice govoriće o jednostavnosti dana koji protiču poput nas u njima i

plakaće cveće u mojim ustima

isuse

volela bih da

jedan razapeti modri cvet

zaplače u mojim ustima

 

Sanja Nikolic

 

 

Izdaleka

Videla sam ga izdaleka, kod muzeja

bio je malo povijen i užurban

kao i uvek

pomislila sam da je to što ga vidim znak koji treba pratiti

potrčala sam bez razmišljanja jer odjednom

shvatila sam kako su sve prazne godine

moja greška i da ćemo je zajedno ispraviti

da ćemo razrešiti konflikt što je samo zbunjenost

nespretnih ljubavnika

brzo je hodao

hodom deteta koje žuri kući

što je njegov uobičajeni hod

i ja sam poletela

trebalo mi je puno snage da umanjim udaljenost

ali nisam uspevala

žustrost pokreta mu je širom otvarala sako

a onda je zastao

i tada sam

posustala

to nije bio on

kako je moguće da sam toliko pogrešila

u razočaranosti što nije bio on

a on je na nekom drugom mestu

nedostupnom mojim ljudskim saznajnim moćima

tek tada se otvorila perspektiva naših strahova

ljubavi

koja nas je prevazilazila i

koja svaki dan nešto dobro učini za nas

i ja sam u jednom neočekivanom trenutku

pobedila strah

ali u nemogućnosti da to ikada podelim sa njim

svet je zanemeo u mojim ušima

 

Sanja Nikolic

 

 

Praznični provod

Primaš moj mail koji kaže “nedostaješ mi”

u crnom odelu si,

svečan si i

malo tužan i nakrivljen

kao luster u salonu u kome nema stalnih svečanosti

i ti i svi vi

gutaš supenu knedlu napolju na zraku jer je praznik i daleko si

gutaš knedlu

i sve je spokojno i bistro

i gora i žubor gorskih voda

i supa

i stolnjak pred tobom je naime miran i zategnut

povod za znak

što ćeš ga viljuškom ugravirati pored svečanog tanjira sa ornamentikom,

ti upisuješ “nedostaješ mi”

 

Sanja Nikolic

 

 

Kao pas

Lizao bih te ko pas

rekao je

i nije to uradio

jednostavno lagao me je ko pas

druge puštam da me lažu kao motiv za pisanje

ali on me je lagao suštinski

 

govorili smo izluđujuće stvari

kao ono “želite da izbrišem vašu adresu?”

opasno smo se gazili

 

imali smo jedan prećutni dogovor,

da sve unutrašnje načinimo spoljašnjim

i tada ćemo unutrašnji postati spoljašnji

samo malo da se opustimo

 

i

nismo se opustili

 

nakon svega on se smatra izigranim.

a i ja

 

Sanja Nikolic

 

 

Hitlerova tetka

Ta žena je ponosna statua sa tašnom na glavi i sivilom autoputa oko vrata

čelo joj je puno drvenih stepenica koje je izravno vode do društvenog vrha

 

osim toga, turobno zvekeće ključevima našeg zadovoljstva koje redovno

izostaje

ja apsolutno više ne mogu da je slušam

 

ona i on mlate me krvavim makazama po glavi

jer nju uzbuđuje moje telo

betonsku bušilicu mi drži u glavi

i već 7 godina ulazi u istoriju preko mene

 

ko će da me spasi nje? on onemoćao ne čuje me

sad shvatam njegovo nepoverenje, to je mana hitlerove tetke

ta lažna prosvetiteljka društva vucara njegovu vudu lutku

i obrušava se na muškost

pitam ga, dakle ova je ta? sopranski izbeljeno, moja ljubav odgovara

“da”.

 

Sanja Nikolic