Feeds:
Posts
Comments

Lapis Histriae 2014

 

lapis 2014 omot

Za I.Ć. i B.B.

Noć nije odlazila

tako smo mislili

mada je već bilo sunčano nedeljno jutro februara

topli sjajni februar, da

 

patke su krčile svoj put oko broda

na njemu ti, ti i ja

i rođak za susednim stolom, da

lepo smo videli:

ljudi hodaju po reci

pomislili smo da je jutro,

a bilo je već podne

 

konobar je bio svečano ozbiljan

u uniformi nakrivljenog broda

navalili ste na riblju čorbu

na prepečen omlet i kafu ja

 

patka je zatim poskočila na sto

otresla blistavo perje i posmatrala nas izbliza

pomislila sam da je jutro,

a bilo je već podne

 

bili smo srećni

tešili smo se puno

bilo je jednostavno

sve, sve vezano za nas

držali smo ozbiljne govore

i gledali smo patke

kao bogove reke onda

 

Sanja Nikolic

Sve uništava

Čovek nepogrešivo bira šta će ga uništiti

ubijaju ga vozovi

protok stvari

sumrak koji prelazi u veče

ubija ga život u mlinu koji naslućuje

jer stari majstor brašno pravi

gde spava zloduh i čovec i čovečica zajedno

naslućuje svet i njegovu mašinu

mesec juri mesečinu

i to ga muči

sjajna prašina nedolična

njegovog staklenog sjaja,

nepomičnog sjaja

 

Sanja Nikolic

 

Nasukani kruzer

u nebo gleda

bočnim okom

bije ga morska struja o kostur

 

nekada kruzer

svetskog kapaciteta,

danas pristanište za vodu

 

jato riba na propeleru, u mestu vrti

algin korov

 

u plićaku treperi i svoje tužne senke se boji

div,

kad ga nevreme smlati

munje mu cepaju utrobu

 

izvestan status,

ko običan kajak zakucan

sa ubicom, tlom, spojen

 

grakće ptica na kormilu

neguje perje u dosadi

 

raspolućen između neba i zemlje,

u muk morske mase,

radar bi u duge plovidbe

 

misli po radijusu plutaju

dok gospođa ptica postaje admiral zapovednik

 

Sanja Nikolic

 

Planina i zlatne šume

Presavićeš se jak kao planina,

odronićeš sopstvene odrone i

doći ćeš po mene.

 

gledaćeš me misaonim očima strasti

jer i strast puno misli

dok luta od jednog do drugog,

nesigurna, paleći tragove

 

setićeš se šuma, zlatnih i kao ti, bujnih

ispod kojih stražare brisani prostori i

gde žestoki vetrovi kao ljudski odnosi

brišu tragove da su tamo nekada

hodali i voleli se ljudi

 

grliću te i podelićemo terete

jedne planine

 

Sanja Nikolic

 

Logika

sve je na svetu neizvesno, sve

što pokušamo dohvatiti

izmiče nam i kad dajemo sve od sebe,

sumnjamo da su pojave samo drhtave opsene

 

sve je varljivo, sve

na primer, ljudi su moćni prema svetu

a da nemaju moći nad sobom

njihove su ličnosti prema drugima opsene

 

smatram da je izvesno,

izvesno, a da nije varljivo,

iako strašno zavodljivo,

naše lajanje na mesec u mraku

sa četvoro mutnih očiju opsene

 

Sanja Nikolic

 

Goli ljudi

Ljudi hodaju

a kada čuju za nečiju smrt

zastanu, trznu se i malo razmisle

 

svi ti ljudi koje vidite

nose odela i maske na licu.

zamislite ih gole,

skinite im maske.

ako još uvek stoje nepoljuljani,

to su pravi ljudi

 

problem je što će većina koju zamislite

bez odela

sata

statusa

stana

muža

žene

ili automobila,

postati komična i besmislena

kao neispisani list papira

 

Sanja Nikolic

 

Follow

Get every new post delivered to your Inbox.

Join 37 other followers